петак, 29. јануар 2010.

za mene, za tebe

Za mene, za Tebe.

Progutah sebe u tvom pravljenju
Greshka shto je pochinih
'pak Zemlja nemashe leka za nju,
Oh, u moju sramotu!
Kako je postao
Mrak shto pokriva razoreno bojishte
Da! I svi pali shtitovi u moju sramotu!
moju samu.
Kasapinske ruke sada drhte
Sad kad niko nije ostao
Osim mene, osim Tebe.
Sad, gledam i trazim zivot na krvavoj reci
'pak, na mene se samo moja smrt ceri
Sad, kad se krvava reka digla,
Konachno vidim lica smrtnosti
I sve one noseshe moje lice
Lice moje. Lice Tvoje.
Njihova krv je prosuta za slavu
Tvoju samu.
Ali, shta je ovo?
Moze li to biti da to nije odraz sna
Sna dugog mrtvog sanjanja
Zemlja natopljena krvlju izgubljenih
I tu, pred mojim umornim ochima
Krvava zemlja.
Krvava zemlja je otvorila rupu
iz koje je svetlo pochelo sijati
Svetlo iz mene. Svetlo iz Tebe.
Svetlo za mene, Svetlo za Tebe.
U viru obezglavljenih lica
Mi pochesmo bledeti
Dublje
Dublje
Dok svo svetlo nas ne pocrne
Crni za sve
Za mene, za Tebe
Pak, ko zna?
Mozda iza ovog brda,
Shto chuvashe moje polje
Koje drzashe tvoj boj
Mozda iza tog brda
bih nashao slomljeno ogledalo
U kom se ogledala stvarnost
Imam te ovde, sada.
Tamo te imao ne bih.
'pak ti si me okovala
Za razoreno bojno polje
i hod, hod sramote
U kom moja senka nespretno pada
Preko mene, preko Tebe, ovde, u svetlu
Koji shiri razor. Ovde na papiru.
Za mene sloboda. Za Tebe sloboda.
obojena u krv.

-2.X 2002.

Нема коментара:

Постави коментар