ceznja i oziljak

Ceznja

Proklija u meni ischezla ceznja
I rasplamsa se u purpurnu
Sunchevog radjanja
I na svetioniku daleke nade
Pocheshe dozrevati nova htenja.

A neka zaboravljena Tamara
(ili mozda greshim, Nikolina)
U meni shapatom tiho shumi
Ne mari, ako je to ona Tamara
(ili Nikolina, ako mozda greshim)
Neka ih zaborav polako teshi.

Mene opet nova jutra zovu
Da prevarim i ovu zoru
Da u svetlu ojutrenog dana
Ugledam novu Tamaru
(Mozda Nikolinu, ako greshim)

Pa chak i sad siguran sam
U tebi ugledah neshto vece
Shto ni u Nikolini ni Tamari nisam
Neshto shto pomislih: "Donece mi srece..."

Pa mozda za mene srece i imash
Ali mozda ja za tebe nemam.
Ali jedno imam:

Oziljak.

Ti si bol koji nikad nije bio rana
Ti si plod koji nikad nije bio cvet
Ti si voda koja nikad nije bila magla
Ti si ljubav koja nikad nije bila zudnja
Ti si osecanje koje nikad nije priznalo ceznju

Zbog toga si oziljak koji nikad nije priznao da je oziljak.