klas

Zadnje zbogom,
Da li je stabljika na zimskom vetru
Ikada vaznost svega saznala,
Sve pokretne slike, nevidljive ruke
Da li je osecala vetar dok se saginjala?

Mozda i nije na livadi sama,
Propeta, negde, ka svom uzdahu oblaka,
Da li je uzaludno, tuzno seme nosila?
I pod sobom, u talasima zelene boje,
Svoje groblje zamishljala?

Zadnje zbogom je usnula,
Ali nije znala da je san,
I sav ovaj prema zemlji prezir,
Koji ju je dizao uvis.

Bedno tezishe, da iz sebe izraste,
Da shake rashiri suncu,
Oblake dodirne.

Bedno se njene latice kidashe,
Pod udarima teshke
Jesenje kishe.