prazna polja

Još juče golubica sletaše na moj prozor
Još juče slavuji na grani pevaše pesme tuzne
još juče moje oči srećom behu odenute

jer jučerašnja zora obasjana beše
jer jučerašnja zora na oči tvoje ličiše
jer jučerašnja zora za mene tako nova beše.

A na stolu mome
Juče prazno polje beše
Čekalo je ruke moje
i misli da ga popune.

A sa neba, juče oči moje
Primetiše jedan kratak pad
Ka crnom blatu bele golubice.
Pade golubica, ali se ne zaprljaše.

Pri završetku pada
Doleteše gavrani crni
i svojim dugim kljunovima je raskomadaše,
Ali bela golubica kapi krvi ne proliše.

Odleteće gavrani crni,
Nju rasčerupanu, ubijenu ostaviće,
A u oku desnom male golubice
Beše stala suza jedna koja nikad ne pade.

Behu moje oči pune tuge tad
I grubim potezima olovke
Po poljani praznoj
Tuznog znamenja zasadih seme.

Oči okrenuh tada,
A na stolu mome
Beše jedna čaša prazna
baš kao što je i sada.

A kroz prozor, juče ugledah
Slavuja na grani kako pevaše
I čuh tuznu pesmu
kako po polju mrak stvaraše

i na polju mračnome
Slavujevom pesmom s grane
krnulo je rasti
Tuznog znamenja semenje.

Plodovi behu zreli,
Teške grane crnilom olistale
Mirisi opori i teški,
Praznim poljima mojim lutaše.

I zvukovi lagani i nezni
nečijih koraka sa strane
Zaustaviše opore mirise
i uplašiše slavuja s grane.

A na stolu mome
Pola razbijenog sna ostaše
U jednu polovinu se nade moje uliše
Dok druga iza staklenog oka nestade.

Sada su sva polja prazna
iako ih puna ostavih.
Okrenuh se prema nečem
Što me svetlim osmesima obasjaše.

koraci nezni behu njeni
A njeni osmesi tiho izgubljeni
jer posle sveg ovog lutanja po poljima
Trun sebe, ne nađoh u njenim očima.

I danas su mi ostali samo sivi redovi vremena
I današnja prazna polja
I jedna neugašena nada koja

Nagovara ove bezznačajne dane da prolaze,
Jer jednog dana mozda ću da
U tvojim očima zazivim i ja.

Prazna polja grubo ispisana
Ponorima duševnih praznina

jer me ne voliš koliko tebe ja
Moja najdraza, udaljena Marijana

1. V 2003.