Tihi talas udara od shupalj kamen
Plava linija bledi
U rukama kao pesak,
vrisak i vreme
Zagrljeni.
Dva stopala na kamenu urezana.
Plavi horizont bledi.
Kilometri, kilometri
Ruku pruzam ka nebu...
Unishtite penu! -
Zapovedi misao
Ali ne nasluti
Kakvu veliku borbu videshe
Ochima dushe
Putevima tame krete.
Srce nas je vodilo dole;
gde dushe u strahu drhte.
jer mi nikad nismo ni pobegli od igre svetlosti i tmine.
I bespomocni na sred pene
Lezimo sami, nas dvoje.
O, ko izmisli tako tupo srce?!
Gde u grudima kuca a snagu nam ne dashe?
Evo nas sada ovde,
Ipak, proshli smo ga, ali oko zaseja seme duboko,
Negde izmedju njih i srece.
Otishli smo, a njih u neku teglu zarobili, jer nas dvoje bejasmo i gladni i zedni,
no toga ne zelimo da se secamo mi.
I hodasmo pravo, ka suncu, ka mesecu, iskreni jedno drugome, ali ne i svom srcu.
I srce poche da vene, polako neprimetno.
Pometnja u dushi od morske pene nachinjena.
Tihi talas udara od shupalj kamen
Plava linija bledi
U rukama kao pesak,
vrisak i vreme
Zagrljeni.
Dva stopala na kamenu urezana.
Plavi horizont bledi.
Kilometri, kilometri
Ruku pruzam ka nebu...
Unishtite penu!
Sreca u ochima isrki,
dok tiha noc treperi
Njih dvoje stajali su
zauvek zagrljeni.
U okovima teshkim
Sreca ponavlja se
Dok tuga naprasno bledi.
Zashto? Nikada ne kaza se.
I okovi spadoshe; sreca
Sreca ne treba razloge;
Ona je kao iz dva dela, osmeha i tuge;
Ali jednome krenula, na putu do istine.
Dokazati nove predele sveta
i nauchiti iz ranijih dela?
Tezina beshe u vracanju starom,
Pokopanim nadama, i
Zardjalim snovima
Probuditi ih ponovo radi sticanja znanja
A zatim zaboraviti
Zaboraviti zauvek.
Probudite sanjara!
Gde je taj zlochin shto mi ne vidimo, a shto se u obliku sna vraca?
Probudite sanjara!
Srce nas je vodilo dole.
Unishtite penu, reche blaga romantichna figura.
Na shta je sanjar samo klimnuo glavom.
U pravu si, nasmeja se blaga figura.
Novo jutro, novo sunce iz nas samih izranja.
Tihim koracima krenusmo putem Sunca.
Нема коментара:
Постави коментар