Gde sam pokushao da zamislim i uhvatim svet,
video sam samo svoje ruke, i kako sve izlazi iz samog mene,
ali okrenuh se, i mahinalno htedoh svojim rukama uhvatiti josh kucajuce tudje srce,
ali tada bih ubica bio,
i zato sam sebe nauchio da u magli sedim, slusham i chekam.
Ne htedoh da potreba srca za tobom moja Annabel Lee, uchini te manje vrednijom.
jer ako ja svojim rukama chinim ono sto ce mi doci
Onda bi ti izronila iz kolichine moje zelje,
Kao dama jezera, uzdizuci se sudbinom tudjom .
I tada bih bio slep, kada bih slushao tvoje srce,
Jer ako te zelim, slusham onda samo svoje,
I svi tvoji dodiri nisu onda stvarni,
Niti tvoje suze, na obrazima,
Niti poljubac jednog kraja sveta drugom
Niti tvoj glasic sto kroz noc pesme peva -
- Nije li ti ljubav telo pojela tada?
Zashto i ti, kao i ja,
Josh uvek pokushavamo svet uhvatiti
Onaj svet sto iz ruku izrasta?
Nismo li ubice, kada chupamo iz tudjih srca
Ljubav koju im dajemo, okrutnih namera?
Odsecite mi ruke,
Jer iz njih trujem sve dolazece godine,
Odsecite i njoj jezike
Kojima mi lize rane.
Neka nasha zelja jednog za drugim
premine.
Нема коментара:
Постави коментар