peta

Peta

Utihnuo je eho lepote,
Negde na poljani je sleteo, sad je zatrpan.
Mozda josh samo usta postoje, usta shto govore,
Ali ona, sad, daleko je.

I ovde, u svetu bez lepote
Uzalud sa platnom u rukama, na stolici sedim
Uzalud krvlju platno pojim, uzalud se trudim
Da sa krvlju lepotu stvorim.

I moja krv, bezvredna je
Sa smirajem tvog jecaja, Sunce nece izaci
Chitav svet, ugasio se, u tishini tvog placha
Svi zivi su mrtvi.

I ja sam, od drveta figura shaha
Tudjom voljom klizim niz crno-bela polja
Zamishljene bitke vodim, dok stojim
I dalje slusham, pazim, mozda chujem
Kao da chekam rech da ceo svet proputuje
I u vene da mi se vrati.

I sni mrtvi su zivi, na toj poljani straha
Zbrojeni, preko sebe nabacani, svi istog daha
Uplasheni mraka, svi gledaju u svecu.

Kada ugasne, znaju, pochece sebe sami da jedu.