dok muva zuji dosadno

Hodam po mokrim ulicama,
Sa mene se kiša sliva.
Kraj puta zove me tamo gde ljudi lete.
Samo jedan stih da me se sete,
Ali isto tako lako i zaborave.

Hodam po mokrim oblacima,
Lišće sa drveća grli me.
Vidim poljane nove,
Oblake ne preplivane,
Novo Sunce u meni željom greje.

Hodam po gruboj površini papira.
U ruci čvrsto stisnuta olovka,
Priča samnom.
U ovoj mrtvoj tišini pišem,
U ovoj mrtvoj tišini vičem...

...dok muva zuji dosadno.

16. VIII 2002.