Dva bela goluba u mojim rukama
Prerano su drugo mesto našli
Ili su namerno želeli sebe utopliti
I kao selice, otići za suncem jačim.

Ostavili su tragove na dlanovima
Ne veći od ove olovke
No, bol beše u dubinama
Kojim se nažalost one ogledaše.

Moje tužne oči ni ne primetiše
Kada su se krila raširila
Ni moj obraz ne osetiše
Vetrove što ga upozoravaše

A dve bele ruke
Mom srcu činiše sve
Kao jedno večno proleće
Nad kojim zime ne beše

Meka behu paperja kojim me milova,
Samo je moja koža drhtala,
Nad dodirima malog blaženstva,
No, mir sam nalazio u tvojim očima.

Drržao sam, dva bela goluba
Ali nisam znao, da im pogled luta
Da krila njihova, u mojoj ruci
Za zamah nemaju mesta.

Pojila su istovetnim glasovima
pesmu koja oživeše mrtve u svetu
No, ja nemadoh za čuti, uha
Njihovu umornost što joj behu.

Imadoh dva goluba u rukama
I oba na istom licu behu
Obučeni svetlosnim runama
Koje očaravaše, kao soko u letu.

-2004 Užice