ubedite me da ovo san nije
gde ruke polomljene grebu tlo
blatnjavo od suza, ubedite me.
Ubedite me da je tu negde u vazduhu
Samo treba da podignem
ove polomljene ruke, ubedite me.
Hladno je, u ambisu tamnom,
uvek guran dole, suvishnim razumom
Halapljivo se grabim da uhvatim
Da kroz odbitak uma, u vazduhu poznjem
Tu veru, koju po kori grebem.
Tu, negde u vazduhu...
Нема коментара:
Постави коментар