Otkud

Otkud je zvezdama nebo stiglo poslednje
Da bi klizela slika, kao na staklu?
Avaj, tochak je tu pored moje proshlosti,
Onaj koji upravlja njime, tako brz.

Zar se zemlja osushila?
Moja jedina znamenita kula,
Pod udarima neukusnog sveta
Zidovi od kamena sad su pena.

Gde su nestali ti zlatni putevi,
Koje su korachali Bogovi?
Gde je zaveshtaj pricha starih,
Sada ushtiman sa gorostasnim pesmama?

Okean je uzeo svoju zadnju dushu,
Povukao suze plakane za mirom,
Progutao nasha imena pred njenim izgubljenim.

Zaboravili smo da hodamo po vodi.

'Pak, tako besramni su obrazi nashi:
"Shta smo mogli uchiniti?"
Sama buducnost je klizava
Da bi mi mogli poverovati u nashe lazi.

Ali ipak, ja sam od manjka,
Dok stojim sad, pred mojom plochom.
Da li je Suncheva sablja uchinila olupinu
Od onog shto misleh urodjeno?

Ipak se Sunce i Mesec menjaju,
Neki novi, neki stari.
Od starih pricha nasha sudba odmerena
Uchi nas da ne zaboravljamo.

Secanje na kurvu
Sazvezdje shto beshe nekada dom,
Kako mrtvi zele, ali u grobnici samoj
Da polome vechnu maglu u njihovoj rupi.

I ja sam jadan, kao i moja dusha,
Radije skrshena poganim defektom
Potrage za muzinim jezerom
Porazen sad izgledam, ali ne mrtav sav.

Lice bez lica sada pluta natopljeno mojom srecom.

Jer gle! To shto nedostaje mi je dato,
I stajalo je u mojim pogrebnim kochijama, tako dugo.