za Biljanu

skoro sam glavom klonuo, i zaboravio,
Da je ceo svet nasa pozornica.
Gledajuci te kako hodas, tamo gde padash,
Poziv mi na vrata kuca, ali
Ne umem hodati tvojim stopama,
Ipak smo mi drugacijeg kova.

Posmatrao sam te kako se topish,
Bachena u reku, ti si plivala,
I boris se koliko uspevas.
Ali tvoja ruka ne zeli rat,
Koji svake noci vojevash.
Bachena u reku iz svojeg oka,
Svake noci sve manje isplivavas.

Slutim gde stoje tvoje ochi,
Gde je pochetak reke koja nosi,
I znam zasto se topis,
Namerno sebe sakrivash.

Slushao sam
Pazljivo prislonio uvo na tvoje grudi,
Tvoje srce, u tom mraku koji nosish
Usnilo je, i u snu vijalo leptire,
Rodjene ochima onoga ko te budi.

Video sam svoj smeh na tvojim usnama,
Izvajan iz praznine koju delimo,
Ti si klizila niz prozorska okna,
Porasla u drveca, kape sneznih planina,
Sa ljubavlju u ochima,
Nestajala si sa vozovima.

Skoro sam glavom klonuo i zaboravio,
Da je ceo svet samo pozornica
Na kojoj milioni precesto dele ulogu,
I da su jutra, nebu svaka ista,
I da je umetnost srca
Ponavljajuci se, otupljujuca,
Odumiruca.

Negde na tvom licu,
Na malecnim obrazima,
Zvezdama u ochima,
I malecnom nosicu,
Mogao sam da procitam
Tvojeg bica poruku
Koja je zvonila mojim mislima.

Uhvatio sam tvoju ruku, i korenima
Pritisnusmo zemlju kao niko do sada.

5.jun2009