Novi početak. Zauvek novi.
O kako li se samo čudnim čini svet onom ko ga je proživeo?
Ali i zapitajte ga, ne verujem da će uspeti da vam odgovori.
Možda bi još samo praznim ustima hvatao vazduh pokušavajući da uhvati koju reč,
koje kao da su mu sve pobegle i otišle negde daleko van svačijih ušiju.
Ali zapitajte ga, ne zato što vam neće reći ništa,
ne zato što mutava usta ne mogu oboriti fantastične zidine oko nas samih;
ne sigurno ne zato; zapitajte ga, mislim da će vam odgovoriti.
Možda jednom rečju, možda tišinom;
možda vas neće ni čuti, ali zasiguran sam da ako budete pitali, odgovor će vam vremenom doći.
Kao što sunce klizi niz kamene ploče, sadašnje betonske doduše, možda uhvatite odgovor kako klizi nošen suncem niz njegove oči.
Kroz veo mraka i prašine, negde u utabanom postolju na kojem stoji, on je umro za pesmu.
I sada njegove namučene oči zauvek proživljavaju njegove reči.
Napregnute, uplašene, razgolačene oči, oči budale.
On koji je vijao sunce, penjao se na oblake, i gutao sharene reke, jezera su plivala u njegovim očima, niti suzu jednu prolio je.
Novi početak, zauvek novi, odjekivao je u svakoj njegovoj reči, misli, pogledu, stvari.
Pesnici lažu.
Nemojte putovati nigde bez debelog ogrtača, nikada niste dovoljno spremni za zimu.
Ali putujte, ne lažu vas svi pesnici, niti su zime zaista toliko sure i duge da vas spreče da započnete novi početak.
Samo nemojte previše započinjati, izgubićete sebe u toj potrazi.
недеља, 17. јануар 2010.
O ovom Blogu i o meni.
Dobro došli u Dramatisova Govna. Uživajte u svojem ostatku. :D
Za one koji me ne znaju, ja se zovem Zoran Živković, alias DramatisPersonae.
Imam 27 godina trenutno, zaposlen u bednoj firmi, sa bednim poslom i bednom platom, krpim kraj sa krajem čega god se latim, ovde u ovoj jami zvanoj Novi Sad.
Ovaj blog prvenstveno ne postoji zbog vas, nego zbog mene, i zbog mojeg razmishljanja koje se nekako uvek ispostavilo da je u obliku monologa, čak i kad je vođeno sa drugom osobom. Pretenciozno se trudim da ne budem egoista, i videćete ako budete progledali, da sam ja u biti sasvim jednostavan čova, koji se trudi ostati normalan u svojoj reprezentaciji u društvu, dok je istina malko dalje od navedenog, ali blizu istine, tj same sebe, gde god ona bila. :)
Elem, blog neću održavati na redovnoj bazi, nego više sporadično, kako mi koji vetar dune niz jedro. Razlog, a i najveći problem u svom ovom internerd bloggiranju je taj što ja jednostavno ne umem da vodim "dnevnik", iliti ono što blog jeste zapravo, ali trudiću se da u svojem trudu proširim svoju delatnost iz prostodušnog obraćanja i svađe sa potencijalnim komentatorima, spekulatorima, spekulantima, štagod i kogoddalije, na neki oblik obraćanja samom sebi, prvenstveno zbog tog što se nadam da će mi ovo pomoći da iole bolje razumem sebe, ili još bolje od tog razmevanja sebe sranja, da zavedem sebe, da zabludim sebe, da se smutim i zaludim, jer mi se čini da se tu krije ključ. Ključ sreće.
Dakle, ovo je početak nečeg što je ništa, a što još manje ima neku izhipotetisanu vrednost, jer se bilo koja moja rečenica ne može u potpunosti primeniti u realnosti, osim u fiktivnoj postavci realnosti, na čemu bih želeo da ovaj moj monolog cveta i bude nahranjen.
O, takođe je ovo mesto za još jedno moje online skladištenje mojih pesama, za koje ne držim kopirajt iliti srbski: copyright, i čak ohrabrujem bilo koju zabludelu ovcu koja želi da prekopira i da na taj način, kakav god on bio, primeni moje tekstove, da im nekakvu svrhu, štagod. Samo napred!
Za one koji me ne znaju, ja se zovem Zoran Živković, alias DramatisPersonae.
Imam 27 godina trenutno, zaposlen u bednoj firmi, sa bednim poslom i bednom platom, krpim kraj sa krajem čega god se latim, ovde u ovoj jami zvanoj Novi Sad.
Ovaj blog prvenstveno ne postoji zbog vas, nego zbog mene, i zbog mojeg razmishljanja koje se nekako uvek ispostavilo da je u obliku monologa, čak i kad je vođeno sa drugom osobom. Pretenciozno se trudim da ne budem egoista, i videćete ako budete progledali, da sam ja u biti sasvim jednostavan čova, koji se trudi ostati normalan u svojoj reprezentaciji u društvu, dok je istina malko dalje od navedenog, ali blizu istine, tj same sebe, gde god ona bila. :)
Elem, blog neću održavati na redovnoj bazi, nego više sporadično, kako mi koji vetar dune niz jedro. Razlog, a i najveći problem u svom ovom internerd bloggiranju je taj što ja jednostavno ne umem da vodim "dnevnik", iliti ono što blog jeste zapravo, ali trudiću se da u svojem trudu proširim svoju delatnost iz prostodušnog obraćanja i svađe sa potencijalnim komentatorima, spekulatorima, spekulantima, štagod i kogoddalije, na neki oblik obraćanja samom sebi, prvenstveno zbog tog što se nadam da će mi ovo pomoći da iole bolje razumem sebe, ili još bolje od tog razmevanja sebe sranja, da zavedem sebe, da zabludim sebe, da se smutim i zaludim, jer mi se čini da se tu krije ključ. Ključ sreće.
Dakle, ovo je početak nečeg što je ništa, a što još manje ima neku izhipotetisanu vrednost, jer se bilo koja moja rečenica ne može u potpunosti primeniti u realnosti, osim u fiktivnoj postavci realnosti, na čemu bih želeo da ovaj moj monolog cveta i bude nahranjen.
O, takođe je ovo mesto za još jedno moje online skladištenje mojih pesama, za koje ne držim kopirajt iliti srbski: copyright, i čak ohrabrujem bilo koju zabludelu ovcu koja želi da prekopira i da na taj način, kakav god on bio, primeni moje tekstove, da im nekakvu svrhu, štagod. Samo napred!
Пријавите се на:
Постови (Atom)