skontao sam

...čemu služi ovaj blog.
Ja živim sa kretenima, imam kretene od prijatelja, imam kretene za pokušaje prijatelja, imam kretena od šefa, i kretene od koleginica.
Jesam li takođe spomenuo da sam pored tolikih kretena, i ja sam njihov uzrok kretenizma kao i oni mojeg?
Možda kada zaboravim čemu služi ovaj život, možda ga tad zavolim?
Mislim, generalno, ne smeta mi to što imam takav posao što mi sprečava da jebeno otputujem jedan dan na 80km udaljenosti, eventualno jednom u mesecu, nego mi smeta ono što meni pravi posao.
Jebene krave, i debili.
I šta sad da radim? Da nekakvo nepoštovanje prema meni iskažem nepoštovanjem prema njima?
Gde da kanališem nezadovoljstvo, kada mi neka glupača iza leđa uvali kitu u šupak, da li treba da pokažem svoju nadmoć nad njom? Da li je to poenta, u igri pokazivanja moći, u nekom strahopoštovanju, nasleđenom iz doba kada smo svi bili još uvek realni, kada nismo postojali ovako, apstraktno? Ili bi trebao da pokažem svoju moralnu nadmoć, razmišljajući kako sam ja bolje govno od onog govna koje mi smeta? O, da, moje govno ne smrdi... ma jok.
Ali, trebam li da ćutim, kao pičkica, i da mislim da je to sve kul, da je to sila prilika.
KURCA MOG sila - prilika, ne sila prilika.
Da li bih sada trebao da možda stvaram sliku o toj osobi koja mi je onesposobila plan da odem u Bjelosmrad i da se našljokam, i ... tako?
Da li bih sad trebao da govorim i mislim o toj Andjelki koja mi je zavukla, da je ona nadmena, jadna, glupa, neobrazovana, prosta, i ostala govna? Možda sve navedeno sam i pomislio, ali ne i okarakterisao sa tim - nju. To ne radim. Nekome je ona možda sve suprotno, a meni u ovom trenutku sve suprotno od onog suprotnog navedenog. Ali, ona sama po sebi nije bitna, jer daleko od toga da je ona sama po sebi. Zapravo, stvarno je retko ko sam po sebi, onako odvojen od stereotipstva, konzumentstva... pa čak i privrženost ka kreacijama jednog domena je i dalje ograničenost, ona koja me svakog dana sve više pritiska, zahteva od mene da se oformi... da izađe na svetlost...
Uh! :(