Muve...

Muve su se rodile.
Haoitchno ulecu kroz prozore.
Podsecaju me da sam chovek, jer ja mrzim muve.
Muve su me spasile.
Nestajao sam lagano u blatu svojeg uma,
gde zuti snegovi pokrivaju lice, sve manjim otkucajem srca.
Verujem da mrzim muve, jer mi moje mirno more kvare,
tupim udaranjem svoje glave.
Mrzim ih, a 'pak znam, ne mrzim ih shto lete,
no shto su one tu da me podsete,
da svoju postelju sebi josh nisam spremio.
I neumilno udaram muvu,
dok zutu iznutricu na prstu osecam na sebi.
Jedino shto me je nauchila,
je da sam sebi ulecem kroz prozor.